Es corvidos (scientificament Corvidae) son una familia d'aus adintro d'a orden d'es Passeriformes, que inclui beluns d'es muixons més grans d'o grupo. Son animals omnivoros, predadors de chicotz animals y minchadors habituals de fruita, lulos y simients, encara que las especies més grans d'o grupo a sobén minchan carnuz d'animals muertos.
Belunas d'as especies més conoixitas que se troban en as nuestras latitutz son es cuervos, corviellas, y grallas, que representan as trazas més caracteristicas d'a familia; plomache negro intenso e con brilluras metalicas. Altras especies de corvidos manifiestan trazas diferents pero también son d'a familia: as garzas y gais.
Ang Corvidae ay isang kosmopolita na pamilya ng order mga Passeriformes na naglalaman ng mga uwak, ravens, rooks, jackdaws, jays, magpies, treepies, choughs, at nutcrackers. Sa pangkaraniwang Ingles, kilala ang mga ito bilang pamilya ng uwak, o, higit na teknikal, mga corvido. Higit sa 120 species ay inilarawan. Ang genus Corvus, kabilang ang mga jackdaw, uwak, rooks, at mga uwak, ay bumubuo ng higit sa isang-katlo ng buong pamilya.
Ang lathalaing ito ay isang usbong. Makatutulong ka sa Wikipedia sa nito.
Corvidae is a cosmopolitan faimily o oscine passerine birds that contains the craws, corbies, jays, magpies, treepies, choughs, an nitcrackers.[1][2][3]
Es corvidos (scientificament Corvidae) son una familia d'aus adintro d'a orden d'es Passeriformes, que inclui beluns d'es muixons més grans d'o grupo. Son animals omnivoros, predadors de chicotz animals y minchadors habituals de fruita, lulos y simients, encara que las especies més grans d'o grupo a sobén minchan carnuz d'animals muertos.
Belunas d'as especies més conoixitas que se troban en as nuestras latitutz son es cuervos, corviellas, y grallas, que representan as trazas més caracteristicas d'a familia; plomache negro intenso e con brilluras metalicas. Altras especies de corvidos manifiestan trazas diferents pero también son d'a familia: as garzas y gais.
Corvidae is a cosmopolitan faimily o oscine passerine birds that contains the craws, corbies, jays, magpies, treepies, choughs, an nitcrackers.
La tribú dels corvinis (o Corvini) correspond, levat de qualques espècias, a l'anciana definicion de la familha dels corvids.
Compren, segon los autors, 118 a 125 espècias de còrbs, agraulas, gralhas, agaças e gages.
Es un grop cosmopolit (en defòra de l'Antartida e qualques illas).
n.b. L'òrdre d'aquesta lista es pas aleatòri, correspond a de ligams de parentat entre las diferentas espècias (filogenia). Es estada establida a partir de las listas d'Alan P. Peterson e de la Comission internacionala dels noms franceses dels ausèls (Cinfo).
La tribú dels corvinis (o Corvini) correspond, levat de qualques espècias, a l'anciana definicion de la familha dels corvids.
Compren, segon los autors, 118 a 125 espècias de còrbs, agraulas, gralhas, agaças e gages.
Es un grop cosmopolit (en defòra de l'Antartida e qualques illas).
De Krejachtege of Corvidae zien 'n orde vaan Zaankveugel (allewel tot ze gein eufonisch leed höbbe) mèt väöl saorte en 'n veur zaankveugel groeten umvang en groete intelligentie. Ze höbbe wijer e good adaptatievermoge.
De geslechte zien de volgende:
Kunguru ni ndege wakubwa kiasi wa familia Corvidae. Spishi nyingine huitwa vinubi. Wanatokea mabara yote isipokuwa Antakitiki. Spishi nyingi ni nyeusi au nyeusi pamoja na rangi ya nyeupe, kijivu au kahawa; nyingine zina rangi mbalimbali kama buluu, pinki n.k. Hula nusra kila kitu: wanyama na ndege wadogo, wadudu, mizoga, matunda, nafaka n.k. Hulijenga tago lao kwa vijiti juu ya mti au jabali. Spishi nyingine huyajenga matago kwa makundi. Jike huyataga mayai 3-10.
Baadhi ya kunguru huonwa kuwa ni waharibifu na tunajua kwamba kunguru mkubwa kaskazi (Corvus corax), kunguru mkubwa wa Australia (Corvus coronoides) na kunguru mlamizoga (Corvus corone) wanaweza kuua wanakondoo dhaifu. Lakini mara nyingi hula mizoga iliyouawa karibuni kwa namna nyingine, ugonjwa k.m. Wengine wanaweza kuiga sauti ya binadamu, lakini hawawezi kuongea kama kasuku. Kunguru waliofundishwa kuongea, huonwa kama sehemu muhimu ya Asia ya Mashariki, kwa sababu kunguru huonwa kama alama ya bahati. Baadhi ya watu wanafuga kunguru kama wanyama wa nyumbani. Japo binadamu hawawezi kuwatambua kunguru, kunguru wanaweza kuwatambua watu na kuelewa kwamba hawa ni watu wabaya au la.
Kwa tamaduni nyingi za kienyeji za kaskazi ya mbali sana kunguru, spishi kubwa hasa, wamekuchwa kama viumbe vya kirobo au miungu. Katika Afrika Waxhosa wa Afrika Kusini waliwachukulia kunguru kuwa ni ndege wa Mungu. Hadithi ya kixhosa kuhusu shujaa aitwaye Gxam inasimulia kwamba kunguru walirudishia shujaa aliyefanywa upofu uwezo wake wa kuona. Hadithi nyingine ya Wasara wa Chadi na Sudani inasimulia kwamba Mungu mkuu, Wantu Su, alimpa mpwa wake wa kiume Wantu ngoma iliyokuwa ndani yake na mifano ya kila kitu kilichokuwamo mbinguni. Wantu alitarajiwa kuwapatia binadamu vitu hivi, lakini alikuwa akishuka kamba iliyounga mbingu na dunia, kunguru alipiga ngoma. Ngoma akaanguka duniani, akavunjika na akatawanya wanyama, samaki na mimea duniani kote.
Huko Marekani kunguru huwindwa kwa kibali cha serikali. Isipokuwa kwanzia Agosti mpaka Machi, msimu wa uwindaji kunguru sababu huwa wengi na hapo watu huruhusiwa kuwinda kunguru. Huko Uingereza ni marufuku mpaka pale mtu atakapopewa kibali.
Kunguru anamaamuzi ya haraka sana, na anamacho yenye uwezo mkubwa wa kuona, pia kunguru anaonekana kuwa na ujasiri mkubwa hamwogopi binadam wa kike (mwanamke)
Kunguru hutoa milio mbalimbali. Suala kwamba kuna mawasiliano ya kunguru ni aina ya lugha ni mjadala mkubwa mpaka leo. Kunguru pia wamejifunza kuitika milio ya wanyama wengine na tabia hii hubadilika kwa misimu kadhaa. Milio ya kunguru ni tata na migumu kuelewa, na milio yao hutofautiana kwa spishi tofauti na hasa ugumu wa kujifunza milio huja pale ambapo inafahamika kuwa kunguru wanauwezo wa kusikia sauti ndogo sana ambazo binadamu hawezi kuzisikia.
Kama kundi, kunguru wameonekana kuwa na akili sana na majaribio mbalimbali yamethibitisha hili. Kunguru wamepata alama za juu sana kwenye tafiti za awali. Kunguru wa huko Israeli wamejifunza kutumia vipande vya mkate kama chombo cha kuvulia samaki. Spishi moja, New Caledonian Crow, wamefanyiwa tafiti sana kutokana na uwezo wao wa kutengeneza zana za matumizi ya kila siku. [1]. Ujuzi mwingine ni ule wa kuangusha mbegu ngumu kwenye barabara inayopitisha magari makubwa ili yapasue, na kisha kusubiri taa za barabarani kuruhusu watu wapitie watawanye mbegu hizo. Na tafiti hivi karibuni zinaonesha kuwa kunguru wana uwezo wa nyuso za watu.
Kunguru wa Amerika wanaathirika sana na virusi vya Naili Magharibi ugonjwa ulioanza hivi punde tu huko Amerika kunguru hufa ndani ya wiki moja tu tangu waupate ugonjwa huu na wachache sana hufanikiwa kupona. Kunguru wa huko huathirika sana na, kiasi cha kwamba kifo chao sasa kinaonesha athari ya virusi hao kwenye maeneo yao.
Tangu miaka mingi wataalamu hawakubali kuhusu undugu wa familia Corvidae na jamaa yake. Mwishowe ilionekana kwamba kunguru wametokana na wahenga wa kiaustralasia na walitawanyika duniani kote. Majamaa yao ya karibu sana ni ndege wa peponi (birds of paradise), mbwigu na Australian mudnesters.
Kumbukumbu ya visukuku vya kunguru (mifupa yao) inaonyesha kwamba walikuwa wengi sana Ulaya lakini husiano baina ya kunguru wa kabla ya historia hazieleweki vizuri. Kunguru wa makubwa ya jackdaw, kunguru rangi-mbili na kunguru domo-nene wanaonekana kuwa walikuwepo tangu zamani sana. Kunguru waliwindwa na binadamu hadi enzi ya chuma, kitu ambacho kinaonyesha mabadiliko ya spishi za kisasa. Kunguru wa Marekani hawana historia sahihi inayoaminika. Chakushangaza spishi nyingi zimekwisha hivi sasa baada ya uvamizi wa binadamu, katika visiwa kama Nyuzilandi, Hawaii na Grinlandi hasa.
Kunguru ni ndege wakubwa kiasi wa familia Corvidae. Spishi nyingine huitwa vinubi. Wanatokea mabara yote isipokuwa Antakitiki. Spishi nyingi ni nyeusi au nyeusi pamoja na rangi ya nyeupe, kijivu au kahawa; nyingine zina rangi mbalimbali kama buluu, pinki n.k. Hula nusra kila kitu: wanyama na ndege wadogo, wadudu, mizoga, matunda, nafaka n.k. Hulijenga tago lao kwa vijiti juu ya mti au jabali. Spishi nyingine huyajenga matago kwa makundi. Jike huyataga mayai 3-10.
Qargʻasimonlar — sayroqi chumchuqsimonlar turkumi oilasi. Anatomik tuzilishiga koʻra birmuncha sodda; lekin nisbatan murakkab xattiharakatlari bilan boshqa chumchuqsimonlardan ajralib turadi. Ayrim Q. tovushga taqlid qiladi (odam ovozini takrorlaydi). Uz. 18—70 sm. Tumshugʻi va oyoqlari baquvvat, burun teshiklari keng va qillar bilan toʻsilgan. 26 uruqqa mansub 104 turi bor. Yangi Zelandiya va ayrim o.dan tashqari Yer yuzida keng tarqalgan. Oʻzbekiston faunasida 4 urugʻ (qargʻalar, hakkalar, xoʻjasavdogarlar, togʻ zagʻchalari)ga mansub 9 turi tarqalgan.
Koʻpchilik Q. gala boʻlib yashaydi; ayrim turlari koloniya boʻlib uya quradi. Uyasini daraxtlar shoxi, kovagi, qoya toshlar, binolarga yoki qamishlar orasiga quradi. Urgʻochisi 3—10 ta tuxum qoʻyib, uni bosib yotadi. Ayrim Q.ning erkagi ham tuxum bosadi. Har xil oziq yeydi, koʻpchiligi mayda kemiruvchilar va hasharotlar bilan oziqlanadi; baʼzi turlari ekinlar, qushlar uyasidagi tuxumlari va joʻjalarini, moʻynali hayvonlar bolasini yeb, birmuncha ziyon keltiradi.
Qijak (Corvidae) ,famîleyekî balindeyên fîkarên bera ye ku jê: qelereşk, qirika reş an qela mizgînî û zaq navdarên li pir warên Cîhanê.[1] [2][3] Qijak ji balindeyên jîrên û eger yên jîrtir di nav caneweran.[4][5] Di gotinên pêşiyan de pir cî girtine.
Zaq, Pica pica
Qijak (Corvidae) ,famîleyekî balindeyên fîkarên bera ye ku jê: qelereşk, qirika reş an qela mizgînî û zaq navdarên li pir warên Cîhanê. Qijak ji balindeyên jîrên û eger yên jîrtir di nav caneweran. Di gotinên pêşiyan de pir cî girtine.
Raawenfögler (Corvidae) san en fögelfamile an hiar tu at kategorii faan a sjongfögler (Passeriformes).
Aphelocoma – Calocitta – Cissa – Coloeus – Corvus – Crypsirina – Cyanocitta – Cyanocorax – Cyanolyca – Cyanopica – Dendrocitta – Garrulus – Gymnorhinus – Nucifraga – Perisoreus – Pica – Platylophus – Platysmurus – Podoces – Psilorhinus – Ptilostomus – Pyrrhocorax – Temnurus – Urocissa – Zavattariornis
Uun üüs breetjin käänt am jo slacher:
Raawenfögler (Corvidae) san en fögelfamile an hiar tu at kategorii faan a sjongfögler (Passeriformes).
D Raabevögel (Corvidae) si e Vogelfamilie us dr Ordnig vo de Spatzevögel (Passeriformes), Underordnig Singvögel (Passeri).
D Raabevögel si Nahrigs- und Biotop-Generaliste, d. h. si si Omnivore und frässe braktisch alles und si chömme mit underschiidlige Biotop sehr guet zschlaag. Das drifft bsunders uf d Raabechraie, d Näbelchraie, d Dohle, d Elstere und dr Eichelhäher zue. Dr Kolkraab isch dr grössti Spatzevogel, und eso au dr grösst Singvogel. D Raabevögel si uf dr ganze Wält verbreitet.
Tigerfiwin (Assaɣ ussnan: Corvidae) d tawacult n igṭaṭ yettidiren deg yakk imenẓawen n tegnit (anagar Antraktika), Dges ugar n 120 n telmas gar-asent: ajaɣiɣ, ijilem, Timesferẓatin
Tigerfiwin (Assaɣ ussnan: Corvidae) d tawacult n igṭaṭ yettidiren deg yakk imenẓawen n tegnit (anagar Antraktika), Dges ugar n 120 n telmas gar-asent: ajaɣiɣ, ijilem, Timesferẓatin
Вороновы (Corvidae) суть найвекшов родинов ряду співаків. Належыть міджі вшыткопожераючі, гнїздить на стромах, скалах або в скаловых дутинах.
Днесь ся уваджать 105 (115) видів в 25 родах. Оріґіналный предок жыв правдоподобно початком третёгор в области днешнёй Австралії. В сучасности тота родина населює скоро цїлый світ з вынятком АНтарктіды і найсевернїшых частей Арктіды. Ушыткы вороновы суть дуже інтеліґентны птахы з высоков приспособливостёв. Суть то єдны з мало птахів, котрых можете нормално слїдовати кідь ся грають.
Вороновы мають черяву великость тїла (16-68 цм), голова є релатівно велика з міцным дзёбаком і куртыма, але міцныма ногами з міцныма пазурами. Крыла суть шыршы і куляты, довжка хвоста є в рамках родины значно промінлива. Піря бывать многораз пестро зафарбене (чорны фарбы роду Corvus суть скоре выїмков) і металово блищачі, у обох поглавей є тото саме.
Часть виду є сполоченьска і гнїздить у великых колоніях, будує певны гнїзда в конарях. Мають міцный голос, суть то добры імітаторы вшелиякых звуків і конінце ся дакотры годны научіти і бісїдовати. Жывлять ся хробаками, мясом, плодами рослин і одпадом. Знають барз добрї лїтати.
Вороновы (Corvidae) суть найвекшов родинов ряду співаків. Належыть міджі вшыткопожераючі, гнїздить на стромах, скалах або в скаловых дутинах.
Днесь ся уваджать 105 (115) видів в 25 родах. Оріґіналный предок жыв правдоподобно початком третёгор в области днешнёй Австралії. В сучасности тота родина населює скоро цїлый світ з вынятком АНтарктіды і найсевернїшых частей Арктіды. Ушыткы вороновы суть дуже інтеліґентны птахы з высоков приспособливостёв. Суть то єдны з мало птахів, котрых можете нормално слїдовати кідь ся грають.
Враните (науч. Corvidae) се фамилија птици, најголеми претставници од редот на врапчевидните, кои живеат низ целиот свет. Има 23 рода [1][2] и над 120 вида, од кои родот на гавраните (Corvus) вклучува повеќе од една третина од вкупниот број.
Враните се големи до многу големи врапчеви птици, со силна градба, силни нозе, а кај сите видови (со исклучок на еден) носниците се покриени со влакненца. Во умерените подрачја враните се најчесто црни, сивкави или сини, некои се црно-бели, некои имаат синовиолетов сјај, додека тропските видови имаат поизразени бои. Половите се многу слични по боја и големина. Во оваа фамилија спаѓаат најголемите птици од редот на врапчевидните. Најмалата врана е Aphelocoma nana, која е ендемска во Мексико, со тежина од 40 грама и должина од 21.5 см; а најголема врана е гавранот, тежок 1.400 грама и долг 65 см.
Враните се најинтелигентната фамилија птици[3][4] кои покажуваат дека имаат свест за себе, со помош на тестот со огледало (страчката) и способност да си направат алат (гавраните), способност која до сега им се припишуваше само на луѓето и некои поинтелигентни цицачи.
Природната исхрана на враните се состои од без’рбетници, пилиња, јајца, мали цицачи, бобинки, овошје, семиња и мрши. Но, многу видови одлично се прилагодени на животот во градовите и исхрана која вклучува леб, шпагети и секакви остатоци од храна.
Партнерските врски кај враните се многу цврсти, па дури и доживотни кај некои видови. Мажјакот и женката гломазното гнездо заедно го градат повисоко на дрвјата или на друго погодно место. Тоа се состои од гранчиња, прекриени со тревки и кори од дрво. Мажјакот ја храни женката за време на инкубацијата. Женките несат 3-10 јајца, најчесто 4-7 кои се обично зеленкави со кафеави точки. Кога ќе се испилат, младенчињата остануваат во гнездото 6-10 недели, зависно од видот.
Враните се распространети речиси низ целиот свет, со исклучок на крајниот југ на Јужна Америка и поларните подрачја[5]. Повеќето видови живеат во тропските делови на Јужна и Средна Америка, јужна Азија и Евроазија, додека во Африка, Австралија и Северна Америка живеат по помалку од десетина вида. Родот на гавраните, со пет вида и еден подвид е повторно населен во Австралија релативно неодамна.
Враните (науч. Corvidae) се фамилија птици, најголеми претставници од редот на врапчевидните, кои живеат низ целиот свет. Има 23 рода и над 120 вида, од кои родот на гавраните (Corvus) вклучува повеќе од една третина од вкупниот број.
Карга кошлар (лат. Corvidae) — чыпчыксыманнар отрядының бер гаиләлеге. 23 ыругка кергән 120 артык төре бар. Җир йөзенең бөтен җирендә (Яңа Зеландия һәм кайбер океан утрауларын исәпкә алмаганда) таралган. Күбесе төркемләшеп яшиләр. Татарстанда очрый торган төрләре: козгын, ала карга, кара карга, чәүкә, саескан, эрбетче, күкканат, күкшә. Урта һәм эре зурлыктагы кошлар күренекле тышкы охшашалыкка ия булалар. Күпләр кара төсле, әмма чуар төрләр дә бар. Күбесенчә бөҗәкләр, өлешчә бөртекләр белән тукланалар. Зур төньяк төрләре моннан тыш башка кошларның күкәйләрене һәм балаларыны, үләксә ашыйлар.
Карга кошлар (лат. Corvidae) — чыпчыксыманнар отрядының бер гаиләлеге. 23 ыругка кергән 120 артык төре бар. Җир йөзенең бөтен җирендә (Яңа Зеландия һәм кайбер океан утрауларын исәпкә алмаганда) таралган. Күбесе төркемләшеп яшиләр. Татарстанда очрый торган төрләре: козгын, ала карга, кара карга, чәүкә, саескан, эрбетче, күкканат, күкшә. Урта һәм эре зурлыктагы кошлар күренекле тышкы охшашалыкка ия булалар. Күпләр кара төсле, әмма чуар төрләр дә бар. Күбесенчә бөҗәкләр, өлешчә бөртекләр белән тукланалар. Зур төньяк төрләре моннан тыш башка кошларның күкәйләрене һәм балаларыны, үләксә ашыйлар.
Карга сымалдар (лат. Corvidae) – куштардын таранчы сымалдар түркүмүнүн тукуму. Дене узундугу 65 смге чейин. Көпчүлүгү кызгылт көк кулпунган калың жүн менен капталган. Тумшугу жана буту күчтүү. Жер жүзүндө 26 уруусу, 104 түрү таралган. КМШ өлкөлөрүндө 16, Кыргызстанда 7 түрү бар. Карга сымалдарга кузгун, көк жана кара карга, сагызган, таан, чөкө таан, чар карга жана башка кирет. Алар токой, талаа, чөл жана тоо, эл жашаган жана башка жерлерде кездешет. Дарак, бадал, аскага бириндеп, кээде топтошуп уялайт. Жылына бир жолу 3–8 чаар жумуртка тууйт. Келгин жана отуруктуу куш. Карга сымалдар азыгын ылгабайт. Кээси кемирүүчүлөр, зыяндуу курт-кумурска сыяктуу нерселер менен азыктанышат. Айрымдары башка куштардын балапан, жумурткасын жеп зыян келтирет. 2 түрү ТКЭСтин Кызыл китебине катталган.
Курак йышшисем (Corvidae) – пысăк пуçлă, пысăк сăмсаллă, тĕреклĕ кĕлеткеллĕ, 50 грамран пуçласа -1500 грамм таран таякан кайăксем. Ку йышри кайăксем апат тиркемеççĕ: тĕрлĕ йышши чĕрчунсене тытаççĕ, ӳсентăрансемпе апатланаççĕ, вилесене те тиркемеççĕ. Çак йыша 100 ытла тĕс кĕрет. Пирĕн енче 7 тĕс тĕл пулать.
Тураахтыҥылар кэргэннэрэ (нууч. Семейство Врановые, лат. Corvidae) — барабыайдыҥылар аймахтарыгар киирэр көтөрдөр бөлөхтөрө. Саха сиригэр бу кэргэҥҥэ 6 уус бэрэстэбиитэллэрэ баар: Кукаакылар уустара, Ньокоокуйдар уустара, Күөх соруокалар уустара, Соруокалар уустара, Оҥололор уустара, Тураахтар уустара[1].
காகக் குடும்பம்(Corvidae) என்பது உலகம் முழுவதும் பரவலாகக் காணப்படும் பறவைக் குடும்பம் ஆகும். இதில் காகங்கள், ராவென்கள், ரூக்குகள், ஜாக்டாவ்கள், ஜேய்கள், மேக்பைகள், ட்ரீபைகள், சாப்கள் மற்றும் நட்கிராக்கர்கள் ஆகியவை உள்ளன. இது பொதுவாக காக்கைக் குடும்பம் எனப்படுகிறது. அல்லது கோர்விட்கள் எனப்படுகின்றன. இதில் காகங்கள், ராவென்கள், ரூக்குகள், ஜாக்டாவ்கள் ஆகியவற்றை உள்ளடக்கிய கோர்வுஸ் பேரினம் மூன்றில் ஒரு பங்கு பறவைகளை உள்ளடக்கியுள்ளது. இவை அனைத்தும் பேஸ்ஸரின்கள் ஆகும். இவை பாடும் பறவைகள் என்ற கிளையின் கீழ் வருகின்றன.[1] [2] [3]
காகக் குடும்பம்(Corvidae) என்பது உலகம் முழுவதும் பரவலாகக் காணப்படும் பறவைக் குடும்பம் ஆகும். இதில் காகங்கள், ராவென்கள், ரூக்குகள், ஜாக்டாவ்கள், ஜேய்கள், மேக்பைகள், ட்ரீபைகள், சாப்கள் மற்றும் நட்கிராக்கர்கள் ஆகியவை உள்ளன. இது பொதுவாக காக்கைக் குடும்பம் எனப்படுகிறது. அல்லது கோர்விட்கள் எனப்படுகின்றன. இதில் காகங்கள், ராவென்கள், ரூக்குகள், ஜாக்டாவ்கள் ஆகியவற்றை உள்ளடக்கிய கோர்வுஸ் பேரினம் மூன்றில் ஒரு பங்கு பறவைகளை உள்ளடக்கியுள்ளது. இவை அனைத்தும் பேஸ்ஸரின்கள் ஆகும். இவை பாடும் பறவைகள் என்ற கிளையின் கீழ் வருகின்றன.